Na podu tu je čepila I stara pisma prebirala, Te poput hladna pepela Kroz prste bi joj samo pala. List poznat uzme, uzdiše, I promatra ga zatečeno Ko duša, kad se uzdiže I gleda napušteno tijelo… O, koliko života tu Bje nepovratno proživljeno! O, koliko nad ljubavlju Je mrtvom suza proliveno!.. Postrance ja sam stajao I kleknuo bih istog trena, Tugovao i zdvajao Pred tim što sad je draga sjena.
