Kad sam ovako stajao kod cafe news u budim pesti, prisao je covjek starijih godina i pitao koji let cekam, odgovorio sam da mi kasni let za podgricu, on je sjeo pored mene, osjecao sam da me gleda, sledecih 5 minuta su prosli u potpunoj tisini, mislim bilo je buke od napacenog naroda i stalnih, mrznih oglasa na jeziku koji su znali samo zaposljeni u tom medjunarodnom terminalu, Mr Kord je rekao pruzajuci ruku da se predstavi, pruzio sam i ja ruku, s nadom da me nece pet puta pitat da li mi je ime Jasmin ili Jasman, i nije pitao, posle sam vidio da ga to i nije previse zanimalo, on je prisao samo sa jednim ciljem, i tad je poceo, zbog mojeg loseg englisha zamolio sam ga da prica sporije, ali ni to nije konstantovao, samo je postavio pitanje, na koje nije ni cekao odgvoro, pitao je zasto nikad nije vido Ajfelova kulu, dok sam ja prelistao hiljade recnika i headway-ja u glavi koje su u toku 8 godina prosle kroz moje ruke, on je rekao dva razloga, prvi je bio da ona nije u Londonu, drugi da on nikad nije bio u Londonu, uzeo je svoje novine, mantil i neki cudni sesir, dok sam ja trcao iz jednog coska glave u drugi da razumijem sta je htio time da kaze, ali i to ga nije zanimalo, pozelio je srece u putu i kao da mi je naredio da moram da vidim Ajfelova kulu sto prije, krenuo je put gate-a za London, ja sam ostao za sank sa cudnom casicom kafe za 6,30 eura, da pokusam da ga razumijem, za tri ili cetiri obrtaja kroz lavirint mozga, shvatio sam, da je on tu, ne bi ga ni to zanimalo, pa vise nije ni mene, bilo mi je ostalo 11 sati i 25 minuta do cekiranja, imao sam mnogo vaznijeg posla, zakoracio sam put novogo kafica, a mozda i put neke nove price…